Pisma - 2008

Pismo uredništvu Nove srpske političke misli

O čitalačkom strpljenju

U vašem časopisu za političku teoriju i društvena istraživanja, u rubrici Prikazi, imala sam nameru da pročitam prikaz knjige ”Neko je rekao feminizam? Kako je feminizam uticao na žene XXI veka” iz pera Slobodana Antonića.

Pročitala sam naslov prikaza i njegov prvi pasus. Potom sam ponovo pročitala prvi pasus i odustala od čitanja prikaza. Uvodni pasus me nije uspeo uvesti u prikaz.

Od naslova i prvog pasusa sam očekivala da usredsrede moju pažnju na ono što autor formom prikaza ima da kaže o knjizi koju predstvalja javnosti. Nasuprot tome, autorov prvi pasus me je dekoncentrisao pa sam odustala od čitanja prikaza.

Moja pažnja se rasipa i na pomisao da analizom narativa iz prvog pasusa autorovog prikaza objasnim zašto sam izgubila strpljenje da pročitam prikaz.

S poštovanjem, Sandra Šare, Beograd

Cenjena Gospodo Politicari i Analiticari,

znam da Vam necu reci nista novo, ali mislim da je poruka vazna pa Vas molim da dobro i posteno pogledate stvarne rezultate izbora. Prema broju glasova koje su osvojile parlamentarne stranke, jedna od dve srpske politicke opcije je osvojila 48.13% glasova, dok je one druga osvojila 47.22%. Potpuno je nebitno koja je koja opcija jer se uporiste Jedinstvene Srbije u birackom telu moze proceniti na oko 1.1% glasova (tri dvadesetine od 7.57%) i smatrati statistickom greskom posto je neizvesno koju opciju podrzavaju Palmini glasaci. Znaci, srpsko biracko telo je bukvalno raspoluceno jer je razlika u broju glasova manja od statisticke greske. Takva polarizacija drustva je u najmanju ruku podjednako tezak i znacajan problem kao i ocuvanje teritorijalnog integriteta zemlje, Evro-atlantske integracije, i borba protiv korupcije. Ovo kazem zato sto je tesko nazvati celovitom zemlju u kojoj polovina ljudi udara u klin, a druga polovina u plocu. Pitam se sta je danas Srbija? Da li postoji i jedan zajednicki sacinilac za sve nas?

Prepusticu Vama kojima je to profesija da diskutujete da li je i sta sudbonosno od tema koje su se nametale tokom predizborne kampanje. Moje misljenje o tome je nebitno. Bitno je da napomenem da sam uveren da je problem podvojenosti drustva sudbonosni problem nase zemlje. Kakav bi to zivot u Srbiji bio ako bi se polovini naroda nametala politicka volja druge polovine? Da li bismo se osecali slobodno? Da li bismo uzivali u blagostanju? Da li je to demokratski princip? Cudi me da niko od Vas ne postavlja ova pitanja vec se prebrojavate i samoproglasavate se pobednicima. (Cak i politicki analiticari sasvim blago govore o ovoj temi.)

Znam da zvuci nemoguce, ali vas molim da pronadjete kompromis za dobrobit Srbije. Ako ovaj trenutak ne zahteva formiranje vlade nacionalnog jedinstva onda to ne zahteva ni jedan drugi. Cak i ako jedan blok formira vladu na racun drugog, ta vlada bi morala da trazi kompromis sa onima koji nisu u vladi. Jedino tako imamo sanse da ozdravimo nase drustvo i izadjemo iz ove strasne situacije, a bilo ko od vas da zaista pobedi na nekim narednim izborima. Mislim da nas je iskustvo naucilo da stalna konfrontacija izmedju polova drustva samo produbljuje jaz izmedju njih i ucvrscuje ih. Ako se nista sustinski ne promeni u ovoj zemlji, izbori se mogu ponavljati do u nedogled i odnos snaga ce uvek biti 50:50. Zato apelujem na sve Vas, a narocito na buduce vlastodrsce da se pozabavite ovim zaista sudbonosnim problemom.

Dejan Raca, Novi Sad

Postovana Redakcijo,

Hvala vam na linku i dobro organizovanom sajtu sa raznovrsnim clancima. Prijatno je iznenadjenje da objavljujete i komentare citalaca. Podstaknut sam da vam se obratim sa dosta zacudjujucim trendom u Srpskom novinarstvu. U proteklih par godina vasi novinari pisu redovno za Politiku, Glavni urednik Politike je objavljivan na vasem sajtu, Gospodin Zarkovic i tako sve u krug.

Tesko mi je i da pomislim da uglednik ili urednik Times magazina pise za Washington Post ili New York Times o evropljanima tek sve najbolje. Sta je pozadina i ko izvlaci korist iz istog tesko je zakljuciti. Cak i u "gadnija" vremena Novosti su drzale do sebe nemajuci nista sa Politikom i obratno, danas je to kao dobar dan. Takodje je zacudjujuca vasa pasiva u ne preuzimanju vece uloge u informisanju, zalosna medijska slika u ovim nadasve kobnim vremenskim i istoriskim momentima je najgora od svega.

Vi imate odlicne kolumniste i umesto sto pumpate Politikine tiraze bilo bi jako pozeljno da se usmerite na stil informisanja koji vas cini razlicitim bez pomoci direktnim konkurentima. Ako je pozadina finansiska podloga, licno smatram da vi ustvari vise gubite nego sto dobijate sa ovakvim vidom saradnje.Toplo bi preporucio, smatrao bih kao dalje osvezenje vaseg lista, da prelistate ugovor sa Politikom i trazite modifikaciju istog sa izmenom da je Politika duzna da vam dostavi sve komentare pristigle na clanke vasih autora. Na taj nacin prvo videli bi da imate mnogo vise komentara nego sto se objavljuje i drugo videli bi ustvari realan odnos komentatora po temama koje obradjujete. Postojeci sistem je manipulativne vrste i podjednako kao i B92 ili ostalih inostranih agencija, psiholoski negativno deluje na prosecnog Srpskog citaoca.

Idealno bi bilo kada bi definitivno raskinuli praksu bildovanja Politike i usmerili se na razvoj svog lista ali predpostavljam da najbolje znate da li je to finansiski izvodljivo.

Najlepsi pozdrav uz veliki blagoslov za objektivno informisanje nase sludjene javnosti.

Citalac, postivalac, komentator i vagabund

Alexander X

TRI PITANJA

KOSTUNICI: Zasto nas vodi putem kojim smo vec isli sa Milosevicem?

NIKOLICU: Sta mu je sve u predizbornoj Srbiji bilo smesno posto se stalno smesio, a sada bas sve crno da hoce smrknuto bas sve da rasturi?

TADICU: Zasto nije nasao dovoljno pristojnosti da dodje na skup Kosovo je Srbija kada je obecao da ce biti predsednik cele Srbije?

Mirjana Marinkovic, Novi Sad

Ovo pisem jer nemogu da iskazem svoje misljenje po pitanju post sps-ovske vladavine demokrata. Ceo svoj zivot sam vodio bitku protiv sps-a, i mislio da ce taj sistem da se promeni, bio stalno na mitinzima protiv milosevica i imao nadu da ce sistem promeniti. Ovi su sad ubili nadu u meni i to je ono najgore sto je moglo da se desi. Iako ima boljitka daleko je jos promena sistema. Izgleda da ni milosevic nije bio toliko lud kad ga napravio tako da se svima na vlasti svidja. To je navodno demokratski da se ljudi u javnim preduzecima primaju po partijskoj osnovi, pa recimo vi odete da potrazite posao u srbijasume, a oni vam kazu da je to pripalo toj i toj stranci, idite u drugu drzavnu ustanovu gde je vasa partija dobila pravo za postavljanje ljudi. Sta ce mo sa tim sto covek ne mora biti clan nijedne partije. Namerno kazem partije jer je ovo visepartijski sistem a ne visestranacki. Nadam se da ce neko bar procitati ono sto pisem i zato to Vama saljem ovaj tekst koji nista drugo neznaci, samo Vas molim da ako je nesto uvredljivo i protiv zakonito u tekstu ne objavljujte, jer je ovo samo iskaz besa za sve sto sam komentarisao na sajtu B92 i slicnim a sto oni nece da objave sadrzaj komentara koji su recimo izrazito blagi i predstavljaju samo drugacije misljenje od LDP-a i DS-a , pa cim pomenem njih u vidu bilo kakvog neslaganja ili nedaj boze kosova to se nesme objaviti, ali zato kako je kosovo dato - pa to je ekstra i ima pod obavezno najvise preporuka. Ipak najvise slobodne pameti sam video na ovom sajtu, i iz tog razloga Vam ga saljem.Jos da kazem da posle 5. oktobra nisam izlazio na izbore jer nisam imao za koga(zasta) da glasam. Mozda je ovo total beznacajno ali samo da imate uvid i u druga misljenja koja postoje u ovoj nasoj Srbiji, za koju se nadam da cu u njoj odgajati svoju decu.

Ova adresa el.pošte zaštićena je od spam napada, treba omogućiti JavaSkript da biste je videli

(06.02.08)

DEMOKRATIJA I “DEMOKRATIJA”

Gledam ovih dana Zapadne “demokratske” medije kako izveštavaju sa izbora u Srbiji po sistemu - “demokrata” i “nacionalista”. Evo, već skoro 20 godina slušaju Srbi priče o demokratiji i glasaju. A i izveštili su se u tome, već 3-4 sata posle izbora zna se ko je pobedio, i sve je regularno, čak i bez dežurnih drugova za posmatranje iz SAD i Britanije.

“Demokrata” i “nacionalista”, kako je život samo jednostavan kada se posmatra “demokratski”.

No, 20 godina posle, možda bi mogli malo da porazmislimo i o demokratiji. Ili možda nije politički podobno, zbog “demokratije”?! A i verbalni delikt je opet u igri. Tako nas uče Zapadne “demokrate” od kojih naivno očekujemo da nas nauče demokratiji. Ali, ipak da probamo.

Sve je to lepo, dvojica se kandiduju, a jedan pobedi. Međutim, kako se utiče na birače, to je druga stvar. Ko se kandiduje i ko može da se kandiduje, to je treća stvar. Kako se prave pogodbe između kandidata i ko će koga da podrži, to je četvrta stvar. Kome se sviđa koji kandidat i zašto i da li bi neko drugi bio bolji, a iz nekih razloga ne može da se kandiduje, to je peta stvar. U kakvom su srodstvu demokratija i “ljudska prava” to je šesta stvar. Da li je demokratija vladavina većine ili teror manjine nad većinom pod parolom zaštite “ljudskih prava”, to je sedma stvar… I ovako bi mogli u nedogled. I to samo da nabrajamo, da ne razgovaramo o svakoj pojedinačnoj temi.

Demokratiju možemo da shvatimo kao nešto praktično, kao, na primer, proceduru kojom se upravlja nekim sistemom. U tom slučaju znaćemo da procedura nije savršena, da se uvek nešto novo može naučiti ili primeniti, da zavisi i od ljudskog faktora koji po definiciji nije savršen pa, prema tome, sve slabosti koje su karakteristične za ljude mogu da se projektuju i predstavljaju slabost sistema. Ako tako posmatramo sistem onda možemo o njemu da razgovaramo, možemo da iznosimo njegove slabosti i nedostatke, možemo da znamo granice u kojima može da deluje i van kojih granica neki drugi sistem preuzima ulogu. A ako sve to možemo, onda možemo i da ga menjamo, poboljšavamo ili možda kvarimo, pa iz toga opet nešto učimo.

Međutim, danas se na Zapadu demokratija predstavlja kao religija, dogma, apsolutna istina, apsoluto dobro …, a u stvari se manifestuje kao totalitarna ideologija i zato je ja često poredim sa komunizmom. Na Zapadu se ljudi dele na “demokrate” i “nedemokrate” i onda se “nedemokrate” svim silama upiru da dokažu da su “demokrate” jer biti “demokrata” je nešto što je po definiciji dobro. “Nedemokrate” se dalje kvalifikuju, već prema potrebi, kao “nacionalisti”, “ekstremisti”, “fundamentalisti”, “tvrda struja”… i na kraju dobijemo onako maloumne izveštaje kakvi su oni što dolaze sa srpskih izbora.

No, kao i svaka totalitarna ideologija, tako i ova pre svega služi za održavanje na vlasti jedne finansijsko-političke elite. Ako posmatramo ono što se dešava danas vidimo da zapravo državama ne vladaju državnici nego velike svetske firme. Šta je osnovni cilj? Šta se krije iza svih tih priča o “demokratiji” i “ljudskim pravima”? Nastojanje velikih svetskih firmi da se dočepaju novih tržišta, novih sirovina i jeftine radne snage. Zar je ikada bilo drugačije? Pre izmišljanja demokratije?

Danas u Evropi, praktično, nema ni jednog jedinog državnika, osim možda Putina. Ja ne mislim da je on van uticaja krupnog kapitala ali je jedini koji je nešto vidljivo uradio i za zemlju.

Politika i političari danas su postali roba i prodaju se kao i sve drugo. I to nije samo tako u Srbiji. Naprotiv. Kandidati se nude na bilbordima i u žutoj štampi kao traktorske gume ili pasta za zube. Ako je sve tržište i sve na prodaju zašto ne bi bili i političari?! A ako su oni samo na tržištu kao i sve ostalo onda i oni mogu da se reklamiraju kao i sve ostalo, a to podrazumeva i obećavanje neostvarivog i dokazivanje nedokazivog. Pa ako se izbori ne mogu namestiti, mogu se kupiti, zar ne?

Jedina mera uspešnosti biznisa je profit. Ali da li profit ili politički uspeh koji se ponovo može sagledati kroz neki profit može biti jedina mera uspešnosti i politike? Da li izbor politike i političara utiče samo na profit ili utiče i na neke druge stvari koje se ne mogu iskazati kroz profit? Čak ni kroz novac uopšte. Postoje li u životu stvari koje su izvan profita i novca, koje se ne mogu kupiti i koje se ne mogu staviti u okvir “demokratije” i tržišta? Ako postoje i ako politika utiče na njih, mogu li se onda politika i političari tretirati isključivo kao roba na tržištu? A danas se baš tako tretiraju, i to najviše kod onih koji svima drže tirade o demokratiji.

Nekada nam se ne sviđa “kvalitet” ljudi koji se kandiduju, jedne iste priče, često površne i netačne, prazna obećanja … Pitam se, da li je igde drugačije? Kakva je razlika, u tom smislu, između srpskih i američkih izbora, na primer?

U Americi postoji jedan predsednički kandidat koji mirno pogleda naciji u oči i kaže joj da opasnost od terorizma postoji zato što je Amerika okupator i nasilnik i da bi se i oni isto tako branili kada bi im strane trupe došle na američku teritoriju. I kada on to kaže piblika u studiju mu zviždi. I kada će on da dobije izbore? Nikad! A šta je netačno u onome što je rekao?!

Demokratija podrazumeva da svi mogu da učestvuju i kao birači i kao glasači. Takmičenje u kojem svi mogu da učestvuju nije elitno takmičenje. U elitnom takmičenju učestvuje samo elita. Tvrdnja da činjenica da je takmičenje slobodno znači da će da pobedi najbolji u praksi se pokazala netačnom. Ako ni zbog čega drugog, a onda zato što, u većini slučajeva, najbolji neće da učestvuju. Demokratija ne može da da kvalitet veći od kvaliteta mase koja u toj igri učestvuje. A kvalitet mase je, manje-više, prosek kvaliteta pojedinaca koji čine tu masu. U tom smislu, demokratija, na neki način, i jeste vlast proseka, a ne izuzetnih. Uostalom, princip demokratije i nalaže da je svako zamenljiv. Svako se bira i kontroliše i onda se ponovo bira i menja ako ne valja. Međutim, život nas uči da postoje ljudi koji nisu zamenljivi. Takvi ljudi nikada ne postaju to što jesu u okvirima demokratije. Na primer, možemo li da “zamenimo” generala Mišića? Možemo li da kažemo, nema veze, da nije bio Mišić neko drugi bi komadovao u Kolubarskoj bitci? Demokratija kaže da možemo. Jer po demokratiji, demokratski izabran ministar odbrane ima pravo, poštujući demokratski izabran zakon, da smeni neposlušnog generala i zameni ga drugim. Ali, da li je Aleksandar Karađorđević mogao da smeni Mišića u tom maniru one sudbonosne noći kada je ovaj otvoreno odbio da izvrši naređenje Vrhovne komande. Ili, možemo li da “zamenimo” Teslu, Njutna, Aleksandra Makedonskog, Svetog Savu …?

Šta hoću da kažem? Možemo li da zamislimo političara u Srbiji koji će da pogleda narodu u oči i kaže istinu. Da mu kaže da ima kriminal na vlasti i oko vlasti zato što je decenijama učio da krade, vara i švercuje i da su ti koje sada kritikuje samo njegov deo i legitiman predstavnik. Da mu kaže da se decenijama odricao onoga što jeste, da je pogazio sve svoje što je vredelo i usvojio sve tuđe što nema vrednosti. Da sada hoće da menja stvari učeći od onih koji su isti ili još gori. Da cela Srbija i “demokratija” na jugu po zamisli srpske vlasti znači rat za unuke. Da EU varijanta za ceo Balkan, otvorene granice i slobodan protok ljudi, robe, kapitala i Šiptara opet znači rat u perspektivi. Da “demokratsko” rešenje u Bosni, takvo kakvo je sada, znači rat i to je samo pitanje vremena. Da tragedije koje su nam se dešavale nisu posledica nedostatka “demokratije” nego nedostatka morala i znanja. Da samo društvo koje u svojoj osnovi ima moral i znanje može da uspostavi i razume demokratiju. Da društvo kojem su “demokratija” i tržište u samoj osnovi nije ništa drugo do potrošačka rulja koja priznaje samo jednu vrednost, a to je novac i koje neminovno ide u samouništenje. Dakle, da li bi takav političar mogao da dobije izbore u demokratskoj proceduri? Naravno da ne. Ali bi postao veliki i istorija bi ga upamtila kao dežavnika samo ako bi uprkos i mimo demokratije došao na vlast i uradio nešto za svoju zemlju.

Konačno, da li postoji ili može da postoji demokratija van nacionalnih okvira? Da li je demokratija apstraktna kategorija ili je neophodno konačno parče zemlje i konačan broj ljudi koji imaju osećaj da pripadaju toj zemlji i osećaj da pripadaju jedni drugima da bi se stekli potrebni, mada još ne dovoljni uslovi za demokratiju. Ili je demokratija i ekskluzivno pravo na tiradu o demokratiji privilegija onih koji ne priznaju nacionalne okvire zato što imaju istinitu ili umišljenu krizu identiteta, onih koji ne vole to što jesu i hteli bi da su nešto drugo? Ili onih koji i ne znaju šta su, a hteli bi da su nešto? Ili onih koji misle da su nešto, a ne znaju da su ništa?

Toliko toga ima. Bog je čoveku dao mogućnost da misli ali i pravo da sam odlučuje hoće li tu mogućnost da iskoristi ili ne. Možda ne bi bilo loše da Srbi malo porazmisle o tome šta je zaista demokratija i gde joj je mesto u društvu. Malo za promenu. U krajnjoj liniji, ako se umore od razmišljanja, uvek im ostaje varijanta da prosto slušaju predavanja belosvetskih besposličara ili ovih naših, sa krizom identiteta, umišljenom ili stvarnom.

Vladimir Čeleketić iz Valjeva,

privremeno u Zambiji

(06.02.08)

IZMEĐU EU I RUSIJE

Nedavno sam pročitao tekst koji kaže da od povlačenja Turske sa Balkana Zapad vodi politiku slabljenja i kontrole Srbije iz jednog vrlo praktičnog razloga. Po Zapadnoj logici, bez obzira kakvu politiku Srbija vodi, ona je uvek potencijalni saveznik Rusije. To je ono što Zapad vidi u Srbiji i mislim da sa pravom to vidi. I ja zaista mislim, Srbija je jedna i jedina mala zemlja u Evropi koja može da izgradi vrlo blisku saradnju sa Rusijom, a da pri tome ima potpunu podršku sopstvenog stanovništva za takvu politiku i da se ne oseća ugroženo zbog objektivne fizičke udaljenosti Rusije. Prema tome, oni će nas uvek tako gledati i “silovati” bez obzira kakvu mi politiku budemo vodili dok god se budemo nazivali Srbima i zemlju nazivali Srbijom. Ako je ovo tačno onda se postavlja pitanje može li Srbija da izvuče neke koristi iz toga?

Zanimljivo je kako neki misle da Srbiji treba EU, a EU-u ne treba Srbija. Pa ako im ne treba zašto se toliko trude da Srbija uđe u EU? Šta je sa ucenama zbog Karadžića i Mladića? To više nije uslov za potpisivanje. Sada je uslov Kosovo. Ako ne pristanemo na njihove uslove hoće li to biti kraj? Hoće li definitivno reći: “ne trebate nam!”. Pa ako je gore izneta tvrdnja tačna onda neće jer oni ne gledaju u nas nego kroz nas vide Rusiju, a od toga im se diže kosa na glavi. Ako Srbija danas zna zašto joj trebaju EU ili Rusija da li Srbija zna za šta ona treba Rusiji ili EU? Samo ako to bude znala znaće svoju pravu “cenu” na tržištu i znaće za koliko i kako može da se “proda”. Zar neko misli da velikim igračima sa Zapada treba Srbija da bi je naterali da gaji prave krastavce, a ne krive ili da bi srpskom seljaku zabranili da pravi domaću rakiju?! Ili zato što se sekiraju za “ljudska prava” mentalnih bolesnika i Cigana ispod Brankovog mosta?! Ne, to je posao one armije parazita koja skuplja mrvice sa stola velikih igrača i služi da za njih obavlja prljave poslove. Velikim igračima i Istoka i Zapada se sve može osporiti osim dve stvari: da imaju smisla za biznis i da bi ikada žrtvovali i jedan jedini svoj najsebičniji interes zarad “viših” ciljeva. I sada je samo pitanje: imamo li mi velike igrače? Znamo li mi snagu karata koje imamo u rukama? Možda ne znamo. Možda zato što ne gledamo dobro u karte. Možda zato što ne razumemo igru.

Setimo se samo 27. Marta 1941. Dok Englezi mirno zaključuju: “mi smo kupili puč” (što i jesu), Srbi stradaju u stotinama hiljada zarad svojih “prijatelja” – tih istih Engleza! Igra je uvek ista, od starog Egipta do “demokratije”. Mislim da je krajnje vreme da naučimo pravila i pogledamo u karte.

Vladimir Čeleketić iz Valjeva,

privremeno u Zambiji

(06.02.08)

Zasto bi Srbija ulazila u EU?

Voleo bih da mi neko objasni zasto je u Srbiji toliko popularna ideja o ulasku zemlje u Evropsku Uniju. Taman smo se otarasili svih mogucih “zajednickih drrzava” zasnovanih na losim kompromisima, konacno dobili zemlju za koju znamo kako se zove i koja vlast je za nju odgovorna i sad ponovo treba da ulazimo u zajednicu sa raznoraznim narodama i drzavama kao da za osamdeset godina druzenja sa balkanskom “bracom” nista nismo naucili.

Da, izgleda da nismo. Uvek se ponovo setim onog srpskog cinika koji je rekao: “nama se nesreca dzaba dogodila!” Evropska Unija je zasnovana, prakticno, na istim principima kao sto je to bila Jugoslavija. Gomila razlicitih naroda, razlicitih skoro u svakom pogledu, kojima pokusava da upravlja jedna otudjena birokratija koja legitimno ne pretstavlja nikoga. Desetine hiljada stranica maloumnih zakona, od propisa o “ljudskim pravima” koji su dovedeni do potpunog apsurda i od cije “proizvodnje i plasmana” zivi citava armija besposlicara i ljudi bez ikakvog moralnog i profesionalnog kredibiliteta, do onih o zakrivljenosti krastavaca i duzini tikvica koji vredjaju inteligenciju (onih koji je imaju). Dalje, bas kao i u Jugoslaviji, razvijen je citav sistem za zatiranje autenticnih evropskih naroda i njihovog kulturnog i istorijskog nasledja. U Jugoslaviji je bila izmisljena nacija “Jugosloven” i naravno, Srbi su bili prvi da se za nju prijave, dok su oni sa objektivnom krizom identiteta u medjuvremenu proizvedeni u “autenticne” nacije i na kraju dobili i svoje drzave. U Evropi je pojam “nacije” ili, sto bi rekli, “drzavotvornog naroda” poistovecen sa drzavljanstvom, pa tako danas mali Francuz (ili Nemac ili Englez …) uci u skoli da je sin africkog ili azijatskog imigranta isto tako Francuz (ili Nemac ili Englez…) kao i on, (pazite: ne drzavljanin Francuske ili Nemacke ili Britanije, nego Francuz ili Nemac ili Englez…). Na Britanskim medijima pokazuju danima slike Arapa ili Pakistanaca koji su digli autobuse u vazduh prosle godine u Londonu i ne mogu cudom da se nacude: “kako to Britanci postavljaju bombe po Londonu?!” (Objasnjenje za srpskog citaoca koji hoce da udje u EU: cinjenica da su imali britansko drzavljanstvo dovoljna je da ih nazivaju “Britancima” i svaki pravi Englez koji bi se pobunio i izjavio nesto sto je prosto cinjenica: “ja sam Englez, a on je Arapin” bio bi “rastrgnut” i proglasen za rasistu na njihovim “demokratskim” medijima). Ako to nije ispiranje mozga onda ja ne znam sta jeste.

Ja razumem zasto prosecan Srbin hoce da Srbija udje u EU: on smatra da ce mu to podici zivotni standard. To je mozda tacno, ali onda ponovo zemlju uvlacimo u “zajednicu” iz koje ce nam, mozda, ponovo trebati osamdeset godina da se iscupamo, sa ko zna kakvim posledicama i sa ko zna kojekakvim svetom koji ce u medjuvremenu da dodje u Srbiju. Sem toga, ja ne vidim zasto bi ulazak u EU bio jedini nacin za oporavak ekonomije i podizanje standarda. Ako je zemlja politicki stabilna i ima zakone koji su pogodni za investitore, investicije ce doci. Pa cak i sada ih ima, i sa ovakvim zakonima i ovakvom vlascu. Uostalom, u Evropi i Americi je u toku proces rasturanja nacionalnih ekonomija i masovnog preseljenja privrede u Kinu i Indiju. Pa zasto nesto od tih investicija ne bi doslo u Srbiju? Zar neko zaista misli da Srbija treba da bude clan EU da bi investicije dosle? To naprosto nije tacno. Naprotiv, ako Srbija bude imala pogodne zakone za investitore, liberalnije i jednostavnije od Evropskih koji, uzgred budi receno, u nekim elementima, neodoljivo podsecaju na one nase komunisticke, Srbija nece imati problem sa stranim investicijama. Jedina zemlja u Evropi koja bi Srbiji trebala da bude uzor u ovom trenutku je Svajcarska i to po pitanju odrzavanje apsolutne politicke i vojne neutralnosti .

To je, po mom misljenju, jedini put koji Srbija treba da vidi ako temeljno prouci sopstvenu istoriju, narocito onu noviju. Naravno, tu postoji nekoliko problema. Prvo i najvaznije, Srbi nisu Svajcarci i nisu naucili da uce iz istorije, ali ni Svajcarci nisu vanzemaljci, valjda mozemo nesto da naucimo ako se malo potrudimo. Drugo, imperijalisticka logika mozgova u Briselu nas nece ostaviti tek tako na miru. Pa oni hoce da uvuku i Tursku u EU uprkos vrlo negativnom stavu sopstvenog stanovnistva po tom pitanju (to onako “demokratski”, jel tako?). Trece, ko vlada Srbijom? To oni koji tamo zive najbolje znaju. Na primer, nista pametnije nisu mogli da smisle nego da srpsku vojsku (koja je i dalje amaterska – naravno to im nije palo na pamet da promene!) uvuku u americko-muslimanske sukobe na deset hiljada kilometara od Srbije. I nikakve ozbiljne reakcije na to. A sta je alternativa toj vlasti? Sa jedne strane “demokratski drugovi” kojima je jedini cilj pretvaranje drzave u provinciju i nacije u puku potrosacku hordu bez ikakvog moralnog ili estetskog kriterijuma, a sa druge primitivan i vulgaran nacionalizam koji nema nikakve veze sa istorijskim i kulturnim nasledjem jednog autenticnog evropskog i hriscanskog naroda, i to zagovaran od onih koji su vise od deset godina zajedno sa komunistima radili na sistematskom unistavanju zemlje. Zar je moguce da je to jedino sto u ovom trenutku Srbija moze da ponudi posle svega sto se desilo?!

Ja znam koliko naivno moze da izgleda pokusaj ugledanja na Svajcarsku, ali ako vec stalno tvrde da treba na nekoga da se ugledamo, zasto bi se ugledali na Britaniju ili Francusku ili Nemacku, zasto ne na Svajcarsku? Nije ona tako daleko, nije to tako nestvarno, manje od sat i po leta iz Beograda, mnogo blize od Avganistana. Evo, na primer, sada je citav cirkus oko toga hoce li Kosovo da bude u Srbiji ili ne. Ako udjemo u EU onda je granica potpuno otvorena i svako moze da dodje, zaposli se, radi i zivi u Srbiji, jel tako? I Finac i Spanac i Englez i Siptar i crnac iz Francuske i Turcin iz Nemacke … I jos cemo nasu decu da ucimo da su svi oni Srbi kao sto smo mi Srbi, jel tako? Pa zasto je onda bitno da li je neko parce zemlje u Srbiji, pa makar se ono zvalo i Kosovo, i zasto je uopste bitno da se zemlja zove Srbija!?

Vladimir Celeketic

privremeno u Zambiji

Vas list vraca veru da nije svaka glava na prodaju u nasoj Srbijici.Vi ste daleko iznad NIN-a po analiticnosti, temeljnosti i intelektualnom postenju, koji uzgred budi rečeno prestaje da biva ono sto je bio-velikih pera nema, pa misevi kolo vode. Jednostavno, Vasi tekstovi su prosvetiteljski!!!

Vi ste prvi koji su ovom nasem narodu sazeli istinu u nekoliklo teza:

-Zapad je doveo na vlast komuniste radi Zapadnih drzavnih/katoličkih razloga (ne bih da vredjam obicne ljude koji su im pristupili u ime ideala slobode i socijalne pravde- oni su izigrani). Samo takva diktatorska vlast je mogla da sprovede sve sto im je nalozeno:

1.Pravljenje republika, pokrajina

2.Spreči utvrđivanje broja poginulih

3.Nametne sve ustave vodeći postepeno do onog zavrsnog iz 1974

4.Okrene protiv Rusije

5.Zastiti Hrvatsku od odmazde i kazne

- Zapad sada među njihovom decom trazi poslusnike, decom onih koji su sa "oslobodilačkim brigadama" nahrupile u Srbiju. Njima je Srbija ono stanova i kuća sto su podobijali/pootimali i bankarskih računa...(Nemanja kaze Rastku "da zemlja narod čini narodom"), oni Srbijom hodali nisu. Hoću da kazem da u Srbiji moze svako da zivi, ali ne moze da upravlja ako ova zemlja nije prosla kroz njega...

Zato je pravo pitanje ko su ti ljudi u tih 33% ( DS+G17+LDP )?

Postovana gospodo, prvi put za svojih 47 godina sam osetio potrebu da nekome nesto napisem, kazem, podelim...oprostite mi na ovoj slobodi.

Srdačan pozdrav

Slobodan Jevtić

14253 Osečina

PS. Razmislite kako Vas list učiniti jos pristupačnijim sirem krugu čitalaca.

Postovani gospodine Vukadinovicu,

Procitao sam Vasu polemiku sa gospodinom “pomoravlje”, iznosenje Vasih argumenata i ponovne napade doticnog gospodina.

Iako ste sve razlozno naveli u svoja dva odgovora, ipak mislim da Vi u stvari “duvate uz vetar”. Medjutim ubedjen sam da ste Vi toga i svesni i da Vi u stvari i ne zelite da navedete doticnog gospodina da promeni “misljenje” (nemoguca misija) vec zelite da pokazete da takav sklop ljudi (kao i uostalom gospodja Pesic) pripada onom postotku ljudi, koji postoji svuda u svetu koji su uvek u pravu i koji sve najbolje znaju. Ako slucajno negde nisu u pravu, obavezno pogledati prethodnu recenicu.

Naime ja sam se uvek pitao ko su bili predratni komunisti. Kako su razmisljali, kakav su to fanatizam imali. Covek ipak treba samo malo da pogleda oko sebe, duboko razmisli, poveze cinjenice i zakljucci (pravi) doci ce sami po sebi. Cak su i pseudonimi slicni. Doduse malo modernizovani, pa od gvozdenog, mrkog, itd, sada imamo pomoravlje, beba, evropski, itd. Sta vise, tu su i parole slicne. Od “Proleteri svih zemalja ujedinite se” do “Uvescemo u Srbiju demokratiju, sa Srbima ili bez njih”

Ono zbog cega ja Vama pisem jeste objektivni nedostatak jedne bas takve analize kod savremenih “analiticara”. Ne mogu da razumem zasto niko nece da prizna da je svaki radilkalizam poguban, od onog ekstremo desnog do ekstremno levog, pa tako i ekstremno pravog, kako bih nazvao ovaj liberalni radikalizam. Da razmotirmo koja je to razlika izmedju Radikala i LDP-a, ekstremni, jesu. Ovi drugi cak sada i ekstremniji. Vulgarni jesu, ovi drugi sada i vulgarniji. Iskljucivi jesu. Ako je sve ovo tacno (a jeste) po kojim to kriterijumima je LDP demokratska i napredna, a radikali su nedemokratski i nazadni.

Naravno sada ce sigurno neko da me ocrni kako sam ja u stvari radikal jer napadam LDP.

Takodje me interesuje zasto se ozbiljno ne kaze da je to ipak koalicija a ne sam LDP. Ja licno smatram da ova koalicija nece dugo opstati. Koliko sam procitao, Canak najavljuje sopstvenu poslanicku grupu u skupstini. Nijedna koalicija nije dugo trajala na ovim prostorima, ne verujem da ce i ova biti izuzetak. Doduse LDP ovde ima najvise mogucnosti za napredak, jer je to ipak metastaza kancera Demokratske stranke, da se izrazim medicinskim recnikom.

Jedna ozbiljna analiza ovih stvari bi bila pozeljna, istine i objektivnosti radi. Ali izgleda da niko od “objektivnih analiticara” tako nesto ne sme da uradi.

Sa postovanjem

mr Milos Jovanovic

Postovana gospodo, Kako sam tek nedavno poceo da posecujem vas sajt i citam tekstove, postoji mogucnost da cu pokrenuti pitanje koje je mozda vec razmatrano, ali rizikovacu...

Pozabavio bih se rubrikom vaseg sajta pod nazivom 'Kulturna politika' od koje sam ocekivao drugaciji sadrzaj. Istina, na samom pocetku stranice redakcija opisuje sadrzaj koji se na stranici moze ocekivati, sturom ali preciznom recenicom: 'U rubrici Kulturna politika autori i saradnici NSPM promisljaju srpsku politicku kulturu i političke aspekte kulturnih fenomena.'

Bojim se da 'kulturna politika' jeste termin koji ipak podrazumeva drugaciju definiciju. Sadrzaju sajta, cini mi se, primereniji bi bio naziv Politicka kultura ili Kultura u politici, odnosno naziv koji bi preciznije ukazivao na sadrzaj opisan navedenom redakcijskom recenicom.

Medjutim, namera mi nije bila se ponudim za kuma rubrike vaseg sajta a jos manje da pokrecem polemiku u vezi sa definisanjem pojma 'kulturna politika', bilo sa redakcijom, bilo sa saradnicima i posetiocima vaseg sajta. Smatram, naime, da bi za Novu srpsku politicku misao bilo znacajno da se pozabavi ne samo kulturnim fenomenima i komentarima koji su u vezi sa dogadjajima iz kulturnog zivota vec i kulturom u Srbiji, znacajem kulturne politike za svaku drzavu te potpunim zanemarivanjem kulture u politickom zivotu nase drzave i naseg naroda (koji zivi i van granica ove drzave, naravno).

Brojna su pitanja koja bi bilo korisno pokrenuti: najpre, malo se govori o cinjenici da posle dvehiljadite godine nije donet niti jedan zakon iz oblasti kulture u Narodnoj skupstini! Sadasnji 'krovni' zakon o kulturi je najblaze receno zastareo i mogao bi se svesti na jednu jedinu recenicu: o pitanjima iz oblasti kulture odlucuje ministar! Na zalost, javno mnenje ne reaguje na ovu cinjenicu i ne postoji pritisak koji bi bio normalan i ocekivan imajuci u vidu stanje i polozaj kulture, kako stvaralastva, institucija kulture, kulturne bastine, tako i svih okolnosti u kojima se odvija kulturni zivot u Srbiji.

Sam izostanak reakcije javnog mnenja jeste svojevrstni fenomen koji bi, takodje, bilo interesantno istraziti (ukoliko se moze govoriti da javno mnenje ovde postoji, a smatram da ipak postoji bez obzira na to na kom se nivou nalazi u hijerarhiji oblika javnog mnenja odnosno njegovog pojavljivanja i manifestovanja). Naravno, ne bi bilo korisno da se donose zakoni samo zbog toga da bi se moglo kazati da se i u oblasti zakonodavstva u kulturi nesto radilo. Trebalo bi ukazati na potrebu strategijskog planiranja u kulturi i donosenja Strategije kulturnog razvoja Srbije (u mnogim oblastima su vec donete strategije razvoja ali kultura se cak i ne pominje) kao i strategija razvoja srpske kulture koja bi obuhvatala kulturu Srba koji ne zive u Srbiji. Interesantna je i cinjenica da se u tekucoj predizbornoj kampanji kultura ne pominje, a u onim retkim slucajevima gde se i pomene, bilo bi bolje da se cutalo! Osim svega, niti u samoj EU kultura ne zauzima visoko mesto i ne nalazi se na listi prioriteta za naredni period, o cemu govore sredstva u fondovima za kulturu kao sto govori i 'cutanje' u vezi sa kulturom, legislativom u kulturi i sl. U ovih nekoliko crtica samo sam dotakao neke teme za koje smatram da zasluzuju da se NSPM, sa saradnicima i komentatorima, pozabavi njima.

Mislim da bi NSPM mogla i da debatu o kulturnoj politici zapocne pozivom najznacajnijim strankama u Srbiji odnosno sa njihovim odborima za kulturu (tamo gde postoje) da predstave svoje stranacke programe za kulturu, zakonske predloge (ako postoje)... i sl. cime bi se otvorio prostor za upoznavanje i reagovanje javnosti, sto bi moglo za rezultat da ima barem kakav pomak sa mrtve tacke na kojoj se kultura nalazi. (Naravno, jedna sveobuhvatna analiza stanja u kulturi u poslednjih pet sest godina kazala bi da se za kulturu izdvajalo vise sredstava nego u prethodnoj deceniji, narocito kad je Grad Beograd u pitanju, ali sama veca kolicina novca koji se izdvaja za kulturu ne znaci i pomak u kulturi u strateskom smislu odnosno nisu stvoreni mehanizmi (niti je bilo i primisli o tome da bi trebalo stvoriti mehanizme) koji bi nezaustavljivo popravljali stanje u kulturi i koji bi bili liseni voluntarizma u vezi sa svim odlukama koje se odnose na kulturu, bez obzira da li taj voluntarizam kratkorocno bio koristan (i prosvecen) ili je sveden na puko partijasenje, stranacko ili strukovno (u zavisnosti od toga da li je 'donosilac odluka' vise odan stranci zahvaljujuci kojoj je postao 'donosilac odluka' ili struci iz koje potice.)

Na samom kraju, zeleo bih da pohvalim vas sajt. Glavna osobina preteznog broja tekstova koji se na sajtu nalaze jeste ozbiljnost i utemeljenost stavova koji se iznose, sto ukazuje na privrzenost principu koji se zove: 'odgovornost za izrecenu javnu rec', sto je prilicno retka pojava na nasoj medijskoj sceni. Istovremeno se neodustajno, koliko vidim, borite i za to da neodgovorne, neozbiljne i neutemeljene izjave i stavovi budu od strane javnosti osudjene i odbacene, te se, kao i moja malenkost, nadate da ce oni koji ih daju postepeno nestajati iz javnog zivota ili da ce bar poceti da snose posledice ili bar deo odgovornosti za svoju neodgovornost, sto je vec i kao pokusaj ravno podvigu, a sistematicno i istrano stremiti ka takvom idealu sasvim sigurno jeste vrednost koja je civilizacijska tekovina. S postovanjem

Aleksandar M. Popovic, Obrenovac

Postovani gosp.Vukadinovic,

Sajt NSPM smatram za najbolji od svih medija u Srbiji iz jednog jednostavnog razloga: otvoreni ste za SVA misljenja bez razlike. Osim izvanrednog sadrzaja vrednog paznje, jedini ne upraznjavate seckanje komentara citalaca kao sastavni deo uredjivacke politike. Nazalost, sajt je i dalje staromodan i ne omogucava lako i pravovremeno reagovanje na objavljene tekstove ali, to je vec druga prica. Cenzurisati komentare citalaca na sajtu, gde je prostor prakticno neogranicen i gde svako odgovara za svoje misljenje, je duboko pogresno i pripada jednom prevazidjenom dobu medjutim, za nase medije je normalna praksa, zaceta na B92 i prihvacena na svim ostalim sajtovima ulogom cuvenog moderatora, prvo sa makazama a sada i sa perom (nekima nije dovoljno sto objavljuju samo odabrane komentare, "politicki podobne", vec i izmisljaju i dopisuju). Sajt B92 objasnjava CENZURU sprecavanjem "govora mrznje", mada im ne pada na pamet da cenzurisu gospodju koja mrtva hladna, direktno u etar, izjavljuje "da bi volela da zna dali ce Ceda posle izbora praviti koaliciju sa "onim smrdljivim Kostunicom". Ali, da je samo B92, ni po jada, navikli smo; po njihovim objavljenim "komentarima" ionako na izborima pobedjuje LDP koalicija i jedino nikome nije jasan njihov strah od cenzusa. Pravi problem je u tome sto su i svi drugi prihvatili ulogu moderatora kao cenzora i igraju se makazama nemilice, bez pardona i osecaja za sustinu elektronskih medija - neogranicen prostor, brzina reakcije, dostupnost u svim krajevima sveta... Nedavno sam se i licno uverio da na elektronskom izdanju "Politike" takodje rade makaze, a kako Vi imate dobar obicaj da objavljujete pristigle komentare na vase tekstove objavljene na njihovom sajtu, zelim da Vas ovim putem obavestim da slika koja se stvara objavljivanjem "komentara citalaca" nije prava, vec skrojena po necijem nahodjenju. Nazalost, bio sam uporan i obratio sam se urednicima "Politike" i evo citiram deo odgovora gospodje Tatjane Petrovic, urednice "Politika OnLine": " Odmah da napomenem da ni gospodin Radivojsa niti bilo koji drugi urednik rubrike Politike NEMAJU VEZE sa pustanjem komentara na sajtu. Citanjem, pregledanjem i pustanjem komentara bave se iskljucivo novinari-moderatori koji rade u web-timu."

Jedino sto mogu reci: ZALOSNO, JADNO, PONIZAVAJUCE.

I da na kraju napomenem da se radi o komentarima na Vase tekstove "Mrznja nas je odrzala" i "Ziveti kao "sav normalan svet ", koji su, uslovno receno, bili "u Vasu korist" - hocu reci da pregled objavljenih komentara ne odaje pravu sliku odjeka medju citaocima.

Jos nesto: nisam se javio odmah jer sam tek sada, povodom nastupajucih praznika, razmenjujuci poruke sa prijateljima sirom sveta, saznao da nisam jedini kome u "Politika OnLine" nisu objavljeni komentari na Vase tekstove.

Sa postovanjem,

Mirko Kraguljac

Brazil

DRAGA GOSPODO !!!

ZIVIM I RADIM U NEW-YORKU I STALNO PRATIM ZBIVANJA U SVETU I KOD NAS, A POSEBNO PREGOVORE O BUDUCNOSTI KOSOVA. NE BIH SE PUNO MESAO U SPOSOBNOST PREGOVARACKOG TIMA NASE DELEGACIJE, ALI ZBOG NEKI PROPUSTI KOJE ONI CINE, PO MOJEM SKROMNOM ZAPAZANJU, MOGU VRLO LAKO DA NAS KOSTAJU KOSOVA (SA DVA MILIONA ALBANACA). A TOJE SLEDECE:

DOK ZAPADNA DEMOKRATIJA STALNO PONAVLJA ( NAMERNO) KAKO SMO MI KRIVI KAO NAROD I DA BI MORALI BITI KOLEKTIVNO KAZNJENI ZBOG DELA JEDNOG COVEKA I NJEGOVE KRATKOTRAJNE VLADAVINE U ODNOSU NA BROZOVU VLADAVINU, KOJA JE I GLAVNI UZROK SVEGA OVOGA DANAS, STO SE DESAVA - JER SEMENKE KOJE JE ON POSEJAO, DOSLOJE VREME DASE ZANJU - I NORMALNO, U TOJ BERICETNOJ ZETVI CE UCESTOVATI SAMO SIPTARI.

STA SAM UOPSTE HTEO DA KAZEM JE SLEDECE. DA LI NEKO PAMETAN I UTICAJAN U NASEM PLITICKOM ZIVOTU IMA NACINA I VOLJE DA PREDOCI NASIM DIPLOMATAMA JEDAN VRLO VAZAN PO MENI PODATAK KOJI TRBA IZNETI PRED U.N, I STO JE MOGUCE NA VISEM SVETSKOM NIVOU, DA SU SRBI KAO NAROD PROTERIVANI SA KOSOVA SISTEMATSKI OD 45 GODINE DO DANASNJIH DANA, I DAJE BROZ ODMA POSLE ZAVRSETKA DRUGOG SVETSKOG RATA NE ZNAM DA LI JE TO BILO 45 ILI 46 GODINE DONEO ZAKON DA SVI IZBEGLI SRBI OD TERORA NE MOGU VISE DA SE VRATE NA KOSOVO, I DA NE POMINJEM TRAGICAN SLUCAJ MARTINOVICA I RAZBIJENU FLASU U NJEGOVOM TELU.

MOZDA JE I ZATO NEKO KRIV, A NASE DIPLOMATE MORAJU DA DOKAZU DA SU SRBI NAJMANJE ZA TO KRIVI, A ZAPADNA DEMOKRATIJA JE SVE TO ZNALA ALI NIJE SE NIKADA STAVILA U ODBRANU BILO KAKVIH PRAVA SRBA I NA KRAJU SMO NAGRADJENI BOMBARDOVANJEM, DA BI NAS KOLEKTIVNO POSLE TOGA OKRIVILI I OPRAVDALI NJIHOVE POSTUPKE.

TOLIKO OD JEDNOG ZAPAZANJA U DEMOKRATSKOJ ZEMLJI.

VOLEO BIH DA ZNAM LEPSE DA PISEM ALI IPAK MISLIM DA STE SVATILI STA SAM HTEO DA KAZEM.

MIHAILO PAVLOVIC

PS. NOVA SRPSKA POLITICKA MISAO ME ISPUNJAVA KADA VAS CITAM.